BAZENUNS.RS

 

Pravni saveti

Baza pravnih saveta je otvorena i potpuno pretraživa baza u kojoj su sadržana pitanja novinara i drugih medijskih radnika povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim i radnim pravima i obavezama, kao i odgovori advokata. Saveti su novinarima i drugim medijskim radnicima pruženi u okviru projekta NUNS-a – Besplatna pravna pomoć.

 

Na ovoj strani, pretraga pravnih saveta moguća je na osnovu ključnih reči / zadatih tagova (desno).

Odgovarajući na potrebe svog članstva, Nezavisno udruženje novinara Srbije je uz podršku donatorskih organizacija od 2009. godine pružalo pravne savete svojim članovima od kada i datiraju podaci u bazi.

Baza podataka namenjena je prvenstveno novinarima ali i ostalim zainteresovanim posetiocima.

Zamišljena je kao resurs koji se redovno ažurira novim pitanjima i odgovorima.

Svaki vaš komentar ili primedba u vezi Baze pravnih saveta je dobrodošla.

 

Novinari ili medijski uposlenici, pravni savet u vezi sa profesionalnim ili radnim pravima i obavezama mogu dobiti popunjavanjem on-line formulara u dnu strane.

Izradu BAZE PRAVNIH SAVETA, kao i sajta BAZENUNS.RS, podržala je organizacija Civil Rights Defenders.

  • Dopisnička mafija

    Moj, a i problem mojih kolega u redakciji je dugi niz godina takozvana dopisnička mafija. Zahvaljujući našim novinama, dopisnici  imaju svoj “zlatni rudnik” iz koga uzimaju, bez pitanja i pardona (o profesionalnoj etici neću ni da govorim) sve što im je potrebno. Dopisnici velikih medija u Srbiji bukvalno kradu, ma kako to ružno zvučalo, delove naših tekstova od slova do zareza identično, izjave sagovornika, recikliraju čitave tekstove, uzimaju fotografije i nikom ništa. Kada im se kolegijalno skrene pažnja na takve pojave pozivaju se na činjenicu da je informacija javno dobro, kao da mi toga nismo svesni, i nastavljaju da zloupotrebljavaju naš rad. Lično sam se uverila više puta, proveravajući kod svojih izvora da nisu kontaktirani u vezi tekstova koje su dopisnici objavili u drugim novinama, a oni su im, navodno, sagovornici. Kada ih suočimo sa takvim činjenicama dopisnici to jednostavno ignorišu i nastavljaju da rade po starom. Neću ni pominjati štetu koju nam time dodatno nanose zatvarajući nam važne izvore, koji tako gube poverenje u nas. Posebna priča su urednici dopisničkih redakcija kojima su se neke moje kolege iz redakcije ne jednom obraćale i skretale im pažnju na takve pojave, a oni na sve to ostajali gluvi. Pokušavam da razumem zašto su ignorisali takve informacije – zato što njima treba tekst i tu za njih sve počinje i završava se, ali to je nedopustivo! Takvi urednici i “novinari” (dopisnici) valjda podležu novinarskom sudu časti ili se varam? Kako se boriti s tim?

     

    Sa pravne tačke gledišta, u ovakvoj situaciji, ukoliko je došlo do povrede autorskih prava, vaše kolege i vi (autori tekstova i fotografija) i kuća u kojoj radite (kao imalac imovinskih prava nad autorskim delima, ukoliko ste im ta prava preneli ili ste autorsko delo stvorili u radnom odnosu, pa su oni imaoci imovinskih prava u zakonom određenom periodu po tom osnovu), možete zaštititi vaša prava pred nadležnim sudom podnošenjem tužbi, iniciranjem krivičnih ili prekršajnih postupaka protiv onih koji povređuju vaša autorska prava.
    (Avgust, 2011)

  • Preuzimanje autorskih tekstova

    Koje su obaveze registrovanog on-line medija prilikom preuzimanja autroskih tekstova iz drugih medija.
    Već duže vreme bez dozvole preuzimamo kompletne članke objavljene na sajtovima drugih medija, ali to činimo uz navođenje autora i izvora, kao i postavljanje linka na odgovarajući tekst.
    Da li time kršimo autorska prava autora članka i medija u kome je članak izvorno objavljen, ako da, koliko je taj prekršaj ozbiljan, te da li postoji ikakva sudska praksa u smislu eventualnih tužbi za zaštitu autorskih prava? 

     

    Član 43 Zakona o autorskom i srodnim pravima propisuje sledeće:

     

    Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:

     

    1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;

     

    2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;

     

    3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;

     

    4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.

     

    Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.
    Naše mišljenje je da se većina tekstova koje preuzimate iz drugih medija i objavljujete na vašem sajtu mogu podvesti pod st. 2 tač. 4. Dobro je to što potpisujete izvor i autora, jer je to zakonska obaveza.
    (Mart, 2015.)

  • Preuzimanje autorskih kolumni i analitičkih tekstova

    Da li u vezi sa autorskim kolumnama ili analitičkim tekstovima postoji neki standard u smislu količine teksta koji se može preneti putem medija, npr. dva pasusa, trećina teksta, bez bojazni da će na taj način medij biti tužen?

     

    Zakonom o autorskom i srodnim pravima propisano sledeće:
    Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade umnožavanje, kao i drugi oblici javnog saopštavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), odnosno pojedinačnih kratkih autorskih dela, pod sledećim uslovima:

    1) da je delo objavljeno;
    2) da se pomenuti delovi, odnosno kratka dela, bez izmena, integrišu u drugo delo ako je to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je reč o citatu i u skladu sa dobrim običajima;
    3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato, ukoliko su ti podaci poznati.

    Dakle, ne postoji ograničenje, ali se treba voditi dobrim poslovnim običajima u meri opravdanoj ciljem koji se želi postići.

    Tužbe autora se dešavaju u praksi. Doduše, najčešće tužbe podnose fotografi, dok u manjoj meri tužbe podnose autori tekstova koji su izuzeti od navednih slučajeva gde postoji zakonom predviđena suspenzija autorskih prava.
    (Mart, 2015.)

  • Kazne kod preuzimanja autorskog dela

    Koji je raspon novčanih kazni kod preuzimanja autorskog dela tj. da li tužilac odokativno odredi iznos nematerijalne štete, pa sud ceni da li je šteta zaista bila tolika, kao i to ko plaća štetu (urednik, medij, osnivač medija, ili se solidarno deli), te da li se ovakvi slučajevi dešavaju u praksi?

     

    Materijalnu štetu sud ceni na osnovu cenovnika (kod fotografa je to cenovnik ULUPUDS-a) ili honorara iz ugovora koje autor ima zaključen sa nekim kome je dao dozvolu da iskorišćava njegovo delo. Što se tiče nematerijalne štete, ona postoji u slučaju povrede moralnih prava autora, a to je nepotpisivanje, narušavanje integriteta dela i nedostojno iskorišćavanje.
    (Mart, 2015.)

  • Preuzimanje tekstova

    Da li smem da preuzmem ceo tekst sa drugog sajta i da potpišem izvor? Jedan portal sa kojeg sam preuzeo tekst, smatra da na to nemam pravo. Rečeno mi je, uz pretnju tužbom, da mogu pruzeti samo 200 karaktera uz naznaku linka koji direktno vodi kod njih.

     

    Zakon o autorskom i srodnim pravima i to članom 43 propisuje:

    Dozvoljeno je, u okviru izveštavanja javnosti putem štampe, radija, televizije i drugih medija o tekućim događajima, u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade:

    1) umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekućeg događaja o kome se javnost izveštava;
    2) pripremanje i umnožavanje kratkih izvoda ili sažetaka iz novinskih i drugih sličnih članaka u pregledima štampe;
    3) umnožavanje političkih, verskih i drugih govora održanih na javnim skupovima, u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti;
    4) slobodno korišćenje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izveštaja.

    Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saopštavanja pomenutih dela.

    Stav 1, tačka 4 predviđa slobodno korišćenje novinskih izveštaja, ali ne i autorskih kolumni i sličnih tekstova, na koje se odnose odredbe o citiranju. Obim i svrha će se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, ali neka iskljčiva praksa primenjiva u načelu (broj karaktera ili slično) ne postoji. Ova odreba se odnosi samo na plaćanje naknade i davanje dozvole, te postoji obaveza poštovanja moralnih prava autora i navođenje njegovog imena, kao i izvora iz kojeg je informacija preuzeta.
    (Mart, 2015.)

  • Tekstovi navinskih agencija

    Da li smem da preuzimam tekstove od Tanjuga i Bete, s obzirom da nisam njihov korisnik. 

     

    Mogu se koristiti novinski izveštaji uz navođenje izvora (ZJIM) i autora (ZASP), ali za svaki drugi sadržaj mora postojati ugovorni odnos.
    (Mart, 2015.)

On-Line Formular za pravne savete

Nezavisno udruženje novinara Srbije u okviru projekta Besplatna pravna pomoć, svojim članovima pruža uslugu besplatnih pravnih saveta.

Pružanje besplatnih pravnih saveta obuhvata pitanja povodom konkretnih problema u vezi sa profesionalnim pravima i obavezama novinara i drugih medijskih radnika kao i u vezi sa pravima i obavezama koje proizilaze iz radnog prava.

Više informacija o mehanizmu pružanja usluge besplatnog zastupanja na sudu možete potražiti OVDE.

Ukoliko vam je potreban pravni savet molimo vas da popunite on-line formular.

Pravni savet potreban je uvezi sa:

Nivo poverljivosti informacija